Хроника Трећег програма
У среду, 17. августа, емитоваћемо осврте Долорес Станојевић на изложбу Миле Гвардиол "Светлосни витражи", Љиљане Ћинкул на монографију посвећену Сањи Рудић и Девина Фора на изложбу "Тешка и немилосрдна светлост: покрет радничке фотографије 1926-1939".
Самостална изложба Светлосни витражи Миле Гвардиол, београдске уметнице млађе генерације, отворена је 4. августа у Кући Ђуре Јакшића у Скадарлији. На изложеним радовима уметница користи акрилне боје на платнима различитих димензија, како би изразила свој доживљај стварности - интимни свет маште насупрот физиолошком и психолошком отуђењу. Дела Миле Гвардиол могу се посматрати као слика божанске милозвучне хармоније чија светлост продире кроз бројне витраже... уз њена дела може се плесати уколико се ухвати ритам облика и осети ритмички интензитет боја, пише Долорес Станојевић.
* * *
Монографију Сање Рудић (рођене 1968, а умрле 2006. године) приредили су Мирјана Ђорђевић Тхалер, Маја Рудић и Боривој Герзић, а објавио издавач Корнет из Београда. Прва самостална изложба ове уметнице приређена је постхумно у галерији Графички колектив, али су њена дизајнерска решења красила плакате најзначајних домаћих фестивала, као што су Битеф (1998, 1999. и 2000. године) и Фест (1999), док су њени логотипи били заштитни знак бројних великих компанија, на пример, Опел, Хемофарм и тако даље. Без обзира на кратак животни век Сање Рудић, изворност њеног дела већ данас представља део српске културне историје, а она сама једну од урбаних легенди Београда с краја двадесетог века, закључује Љиљана Ћинкул.
* * *
Кустос Хорхе Рибалта приредио је у Музеју националног центра за уметност Риена Софиа у Мадриду изложбу под насловом Тешка и немилосрдна светлост: покрет радничке фотографије 1926-1939. Како пише Девин Фор, циљ изложбе је био преиспитивање потребе за самопотврђивањем радничке класе, тематског дефинисања револуционарне иконографије пролетаријата и питања о томе да ли је радничка класа била објект или аутор радничке фотографије. Текст, преузет из летњег броја часописа Артфорум, превео је с енглеског Владимир Матес.
Уредница емисије Тања Мијовић.
Коментари