Морис Дирифле: Реквијем
Реквијем Мориса Дирифлеа изводе Елен Бувије, мецосопран, Гзавије Депраз, бас, Мари-Мадлен Дирифле-Шеваље, оргуље, хорови Филип Кајар и Стефан Каја и оркестар Ламуре. Диригује аутор.
Поруџбину за ово дело, композитор је добио 1947. године када је већ увелико радио на оргуљској свити базираној на мелодијама из Грегоријанског корала. За разлику од вокалних деоница које су - како у почетној тако и у завршној верзији партитуре поверене мецосопрану, баритону и хору, Дирифле је начинио чак три различите оркестрације овог дела: за оргуље, за оргуље и гудачки оркестар уз трубу, харфу или тимпане; те за оргуље и оркестар у пуном саставу.
Коначну верзију Реквијема, у облику у којем се данас најчешће изводи, композитор је довршио 1961. године, као дело за солисте, хор, гудачки оркестар, трубе и оргуље.
Дирифлеов приступ тексту, током девет ставова колико садржи његова миса за мртве, био је готово идентичан ономе који је имао Габријел Форе када је компоновао Реквијем 1889. године: изоставио је став Dies Irae, сматрајући га неприкладним за лирски и медитативни тон композиције, док је - такође по угледу на Фореа -увео ставове Pie Jesu, In Paradisum и Libera me.
Реквијем, који је Дирифле посветио успомени на свог оца, представља кулминацију композиторовог стваралаштва. У њему се укрштају раскошан хармонски језик под снажним утицајем Фореа, Дебисија и Равела и богато лично искуство у вокалном изразу које је плод Дирифеловог дугогодишњег бављења људским гласом.
Уредница емисије Светлана Матовић.
Коментари