Опере – Ото Николаи: Веселе жене виндзорске

Веселе жене виндзорске, најпознатије дело Ота Николаија, премијерно је изведено 9. марта 1849. године у Краљевској опери у Берлину. Либрето Саломона Хермана Мозентала укључује мотиве истоимене Шекспирове комедије. Ото Николаи је 1841. године постао капелмајстор бечке дворске опере за чије потребе је Веселе жене виндзорске написао на немачком језику. Но, Бечки двор је одбио дело. Разочаран Николаи даје отказ и одлази у Берлин, где добија намештење капелмајстора у Краљевској опери и поставља своје дело са великим успехом. Иако је композитор изненада преминуо(само два месеца после премијере), опера Веселе жене виндзорске никада није нестала са оперског репертоара у Немачкој, док је увертира постала и чест чинилац концерата симфонијских оркестара.

У првом чину, сусрећемо се са главним јунацима, пријатељицама госпођом Флут - код Шекспира Алис Форд и госпођом Рајх - у оригиналу Мег Пејџ, које покушавају да се освете и нашале са бонвиваном Фалстафом. Истовремено оне желе да се наругају и сопстевним мужевима. Ана, ћерка брачног пара Рајх има тројицу удварача - младог Фентона, Шперлиха-Маршавка кога преферира њен отац и француског доктора Кајуса кога, пак, фаворизује њена мајка.

У опери Веселе жене виндзорске Николаи је помирио своје немачко порекло и италијанско оперско образовање. Немачки утицаји су видљиви у значају оркестра и богатству хармонског језика, као и у Николаијевој бризи да формална решења одговарају драмској ситуацији. Италијански елементи се показују у употреби вокалне орнаментације и мелодиозности вокалних линија. Такође, искуство које је стекао у Италији омогућило је Николаију да комичне ситуације третира са живошћу и шармом која је била недостижна већини немачких композитора његове генерације.

Уредница емисије Ксенија Стевановић.