Музика 20. века

Овај уметник грчког порекла рођен је у Румунији 1922. године, а од 1947. године боравио је у Француској. Његов уметнички кредо био је бескомпромисан обрачун са традицијом у циљу стварања потпуно новог уметничког света. Из тог разлога напустио је све традиционалне музичке форме попут концерта или симфоније, иако је користио стандардне ансамбле од гудачког квартета до a capella хора. Ипак, одгајан у духу класичне филозофије, уметности и поезије, изјавио је једном приликом да у цивилизацији старе Грчке налази заметке свих, па и најпрогресивнијих замисли савременог живота. Када је имао осамнаест година прикључио се антифашистичком покрету отпора, а искуство Другог светског рата оставило је на њему дубок траг, одакле и потиче жеља за стварањем новог света на рушевинама, а не од рушевина старог.

Његов покушај да створи нешто ново на пољу музике био је заснован на примени немузичких метода у процесу компоновања. Пре него што је постао музичар, Ксенакис је био математичар, инжењер и архитекта и скоро целу деценију, од тренутка када је дошао у Француску, радио је са Ле Корбизјеом. Композицију је касније студирао са Хонегером, Мијоом и Месијаном. Током педесетих година прошлог века напустио је тотални серијализам и одлучио да употреби своје знање из математике да би створио нови начин компоновања, у циљу постизања највеће могуће асиметрије, минимум стега, узрочно последичних веза и правила. У својим композицијама користио је теорију вероватноће, стохастички метод који му је омогућавао да створи прелаз од потпуног реда у потпуни хаос у експлозивном или континуираном маниру, као и да оствари екстремне промене експресивних стања и текстура које су карактеристичне за експресионистичку естетику. У његовом опусу највише је дела за оркестар и камерне ансамбле. Умро је 2001. године.

У емисији 20. век слушаћете композицију под називом Диктас за виолину и клавир из 1979. године, затим Терапс за соло контрабас из 1975-76. године и Епеи за камерни ансамбл из 1976. године.

Ауторка емисије Бранка Поповић.