Лис Иригарај: Спекулум друге жене

Лис Иригарај (1932.) једна је од најзначајнијих представница феминистичке теорије. Њена су истраживања својеврсни преплет филозофског, психоаналитичког, социолошког и лингвистичког приступа, а њене најутицајније књиге су „Спекулум друге жене" (1974) и „Пол који није један" (1977).

У тексту „Слепа мрља једног древног сна о симетрији" (део „Спекулума") Лис Иригарај полемише са кључним моментима Фројдових рефлексија о „женском принципу". Предмета полемике - измишљено предавања зачетника психоанализе - оправдава се позним добом у којем га је Фројд, а сачињено је од од мноштва излагања развијаних у различитим списима.

Иригарај, заправо, показује да је Фројдов однос према жени и, последично, према мушкарцу, сачињен од грубих стереотипа - када сусретнете људско биће, тврди Фројд, одмах видите да ли је мушкарац или жена, то је чак прва ствар коју уочавате и навикли сте да разлику одређујете са изузетном сигурношћу - а ауторка проблематизује управо та и таква Фројдова места. Наиме, како видимо, по чему закључујемо да је особа испред нас мушкарац, односно жена? Питање је, на први поглед, у најмању руку чудно, а са гледишта здравог разума потпуно неразумљиви, али Лис Иригарај показује да је фројдовски, здраворазумски приступ проблему рода управо погубан по сваку теорију рода. Иза сигурности идентификовања полне разлике Иригарај открива уверење да се грешка не може направити. Али та сигурност почива, заправо, на културној условљености, а не нечему што је, напросто, дато. „За разлику од вас, пише Иригарај, наука анатомије је сигурна само у једној тачки. Оно што је мушко, подучава нас она, представља мушки сексуални елемент, сперматозоид и његов садржај; женско је јајна ћелија и организам који је похрањује. Поједини органи, који служе искључиво за сексуалне функције, обликују се у сваком од ова два пола и вероватно представљају два различита модалитета јединствене склоности. Које? Требало би стога закључити да, до овог тренутка, оно што се дефинише као специфично за сваки пол и као заједничка склоност за оба пола, покреће само један репродуктино-продуктивни процес. И да у зависности од начина учешћа у тој економији ми са сигурношћу одређујемо ко је мушко и ко је женско. Такозвана научна објективност се изјашњава о томе кроз микроскоп, посматрајући разлику између ћелија заметака. Осим ако поред тога не препознаје и (анатомско-физиолошку) очигледност учинка парења. Све остало јој, истину говорећи, делује као исувише неодређено да би се упустила - као што то ви чините - у опасно доношење закључака и пресуде о разлици." На овај начин парадокс је постављен, а Иригарај до краја своје велике књиге варира парадоксалне мотиве и модалитете.

Уредник: Иван Миленковић

Циклус приредила: Јасмина Арсеновић