Музика за чембало Карлоса Сеишаса
У емисији посвећеној делима за инструменте са диркама, овог уторка слушаћете Сонате за чембало Карлоса Сеишаса.
Португалски оргуљаш и композитор, наследио је свог оца на месту оргуљаша у родној Коимбри. Потом се преселио у Лисабон, где је упознао Доменика Скарлатија, који је током двадесетих година XVIII века живео у португалској престоници. Према познатој анегдоти, принц Антонио желео је да Скарлати држи Сеишасу часове свирања на чембалу, али је старији мајстор одговорио да би Сеишас њему требало да даје часове, алудирајући на велико умеће млађег композитора. Сеишас је касније постао дворски капел-мајстор и оргуљаш Лисабонске катедрале. За своје заслуге 1738. године био је награђен титулом витеза.
На поетику Карлоса Сеишаса снажно је утицао немачки «осећајни» стил. Међутим, највећи део опуса овог португалског композитора изгубљен је у земљотресу који је погодио Лисабон 1755. године. До данас је остало сачувано стотинак његових соната за инструменте са диркама, три оркестарска дела и неколико хорских, духовних композиција.
У Сеишасовим сонатама за чембало, присутне су стилске недоследности карактеристичне за прелазни период између барока и класике. Док се у некима препознају одлике барокних токата, поједини ставови упућују на осећајни стил као и на идиом Манхајмске школе, одајући једноставност галантних, «забавних» комада.
Уредница емисије: Ивана Неимаревић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари