Директан пренос са Фестивала Француског радија у Монпељеу
Циклус директних преноса са престижних европских летњих фестивала, које сваке године пратите на таласима Трећег програма, настављамо опером "Чаробница" Фроментала Алевија, чије ћете извођење пратити уживо из Опере Берлиоз у Монпељеу.
Као Бланш наступа сопран Нора Амселем, мецосопран Маријан Кребаса је Мелузина, док у улози Алоис наступа сопран Џенифер Мичел. Тенор Флоријан Лакони тумачи Ренеа од Туара, док ће баритон Марк Барар извести лик ходочасника Стела де Нисија. У улози Грофа од Пуатуа чућете баса Николу Кавалијеа.
Националним оркестром из Монпељеа Лангдок-Русијона и Хором Француског радија диригује Лоренс Фостер.
Ова петочина велика опера, премијерно изведена 1858. године, компонована је на либрето Анрија Верноа де Сен-Жоржа. После премијере и током сезоне опера Чаробница доживела је велики успех. Хектор Берлиоз у свом критичком осврту закључује да су складни аплаузи поздрављали сваке вечери крај опере која је велики и значајн успех. Данас је ово дело мање познато и у Монпељеу ће се одиграти премијера концертног извођења ове опере.
Главни лик је Мелузина - вила језера и вода из средњовековне традиције. Иако се митолошко порекло ове фигуре може тражити на Блиском истоку, најзначајнији допринос ширењу мита везан је за Француску крајем XIV века када су Жан Д'Арас и Кулдрет сакупили приче о Мелузини и дали им литерарано обличје. У срцу ових казивања налази се прелепа вила која се повремено претвара у чудовиште које је полу-жена, полу-змија. Овај мит је био изузетно популаран широм западне Европе све до XX века. У Алевијевом читању Мелузина у себи садржи елементе других познатих митолошких и оперских „чаробница" - попут Армиде, Кирке или Психе. Поред митолошких фантастичних елемената, Алеви и Сен-Жорж уносе и додатни „натприродни слој" кроз лик ходочасника који је у ствари прерушени Сатана. На тај начин у оперу се уводи фаустовски заплет који води ка хришћанској поруци читавог дела. У завршном, петом чину може се рећи да присуствујемо правом сценском ораторијуму у којем Мелузина поприма покајничке димензије Марије Магдалене.
Наставши у првој деценији владавине цара Наполеона III, као једна од поруџбина Империјалне музичке академије, опера Чаробница показује рестаураторску димензију Другог царства у свом приближавању Цркви као стубу друштвене кохезије. Бројне велике опере тог раздобља имале су нескривену религиозну и морализаторску поруку која је била упућена турбулентом француском друштву, увек спремном за нова револуционарна превирања. Ипак, опера Чаробница је на музичком плану интересантно дело које показује Алевија као великог мајстора оркестрационих решења и суптилне уметности француске вокалне декламације.
Уредница преноса Ксенија Стевановић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари