Музика за филм

У једној од претходних емисија, већ смо се осврнули на данас најприхваћенију поделу неоноара на: модернистички који укључује филмове снимљене 60-тих и 70-тих година прошлог века - дакле непосредно после периода класичног ноара, и постмодернистички неоноар који обухвата филмове настале од 80-тих година, до данас.  

Први део емисије посвећен је музици из филма Милерово раскршће браће Коен. Двојица америчких редитеља се сврставају међу најзначајније и најоригиналније ауторе постмодернистичког неоноара. Поред поменутог остварења из 1990. године, Итан и Џоел Коен потписују низ остварења са елементима ноара, међу којима издвајамо филмове: Крваво просто, Фарго, Велики Лебовски, Човек који није био тамо, Гангстерска петорка, Нема земље за старце и Спалити после читања. Партитуру за филм Милерово раскршће компоновао је Картер Бервел који је током претходних 25 година са поменутим редитељским двојцем сарађивао у 11 филмова.

У другом делу емисије представљамо музичке теме из филма Црна Далија Брајана Де Палме, чији је аутор трубач и композитор Марк Ишам. Овај амерички уметник, који је 80-тих година био један од пионира електронског звука, данас, са преко 75 партитура, ужива статус реномираног композитора филмске музике. Звучна окосница филма Црна Далија из 2006. године, јесте омаж препознатљивом музичком изразу класичног ноар филма, са снажним ослонцем на остварења Дејвида Раскина и Херманове партитуре за Хичкокове филмове, затим на Бернстајнову потку из филма Докови Њујорка Елије Казана, као и на музику Џерија Голдсмита за филмове Кинеска четврт и Поверљиво из Ел Еј-а.

Уредница емисије Светлана Матовић