Мишел Пастуро: Плава - историја једне боје

Историчар Мишел Пастуро у књизи Плава-историја једне боје  пише о начину на који је плава боја употребљавана у друштвене, уметничке или верске сврхе. Иако се плава боја често сусреће у природи, ту боју је човек касно произвео и тешко је њоме овладао. Можда се тиме може објаснити зашто је плава на Западу тако дуго остала другоразредна боја и практично није имала никакву улогу у друштвеном животу, ни приликом верских обреда, а ни у уметничком стваралаштву. У поређењу са црвеном, белом и црном, тим трима основним бојама свих древних друштава, њена симболичка димензија била је сувише слаба да означава или изражава извесне идеје, да изазива узбуђења или јаке утиске, да уређује прописе и ствара системе, да помаже у разврставању, повезивању, раздвајању, рангирању - што је прва функција боје у сваком друштву - односно повезивању с оностраним светом.

Неприметно место плаве боје у људским делатностима, као и чињеница да су многи древни језици с тешкоћом именовали ту боју, навели су многе научнике XIX столећа да се запитају да ли су мушкарци и жене у античком добу видели плаву, или да ли су је, у најмању руку, видели тако како је ми видимо. Сва та питања данас више нису актуелна. Ипак, како истиче Мишел Пастуро, незнатна друштвена и симболичка улога коју је плава боја имала у европским друштвима током више миленијума од неолита до средњег века, остаје непобитна историјска чињеница над којом се ваља запитати.

Текст је с француског превео Милан Комненић.

Уредница циклуса Оливера Нушић