Опере – Жан-Батист Лили: Армида

Познату причу, често обрађивану у оперској историји, о сараценској чаробници Армиди и њеној љубави према крсташком витезу Риналду, Лили и Кино су пренели на оперску позорницу користећи драматични језик ранцуског барока базиран на високо стилизованим репрензентацијама афективних стања и свечаном мизансцену дивертисмана и хорских призора.

У другом чину чућете неке од познатих нумера из ове опере. То су пре свега Реноов (што је француска верзија италијанског имена Риналдо) монолог - Посматрајући ово место у коме блок флауте и гудачи осликавају ток реке. И на самом крају речитативни монолог Армиде Коначно је под мојом влашћу који је био предмет чувене расправе између Русоа - који га је нападао и Рамоа - који га је бранио уз помоћ детаљне анализе.

Такође, изузетан је и завршни пети чин. У њему ћете чути Реноову пасакаљу једну од најлепших страница вокалне уметности друге половине XVII века. Ту је и завршни Армидин монолог у коме се она препушта бесу и очајању због тога што ју је Рено напустио, те одлази у летећој кочији, док демони које је призвала уништавају њену палату задовољства. Овакав крај задржаће и потоње Армиде укључујући и ону Росинијеву написану више од века касније. У Лилијево доба коришћена је импозантна сценска машинерија конструктора Жана Берена, састављена од мањих панела, осликаних различито са обе стране, који су својим покретањем симулирали ефекат постепеног урушавања зграде.

Пратићете критички цењено извођење Филипа Херевегеа и ансамбла Ла Шапел Ројал и Колегијум Вокале. Армиду тумачи Гијмет Лоран, Рено је Хауард Крук, као Идраот и Ибалд наступа Бернар Делетре, Аронт је Лик Коаду, Артемидор и лик Мржње је Џон Хенкок, док Вероник Жанс и Ноеми Рим тумаче преостале женске ликове и божанске персонификације.

Емисију уређује Ксенија Стевановић