Грамофонија

Пистон је стваралац модернистичке провенијенције, што је на снимку његовог дела веома изражено. Начин на који је прегледно оркестарско писмо Пистона забележено, може се сматрати манифестом жирија фондације. Наиме, несумњиви императив сниматеља је био чистоћа звука. То је најпре подразумевало издвајање опсега у којима одређени тембр најбоље долази до изражаја. Пажња која је посвећена боји, условљавала је и планско размештање микрофона, како би се у сваком каналу могли груписати сигнали оних опсега, који могу формирати један звучни комплекс. У складу са Пистоновим постулатима о оркестрацији, које је експлицирао у свом познатом уџбенику, канали су склапани у целовиту оркестарску слику, која сједињује колаж и складну архитектонску целину међусобно зависних сегмената.

Трећа симфонија Вилијама Шумана испољава донекле различите оркестрационе принципе од Пистонових, иако се музички језик у многим аспектима подудара. Шуман често прибегава неуобичајеним ситуацијама, које нису тако честе у модернистичкој традицији, као што су остављање гудачког корпуса без инструмената средњег опсега, или комбинације високих дрвених дувача и удараљки са одређеном висином у крајњим регистрима. Међутим, сниматељи нису искористили погодности које пружају овакви поступци да повећају простор појединачних канала, већ су задржали неутралну позицију канала, како се баланс тутија не би нарушио.

Аутор емисије Милан Милојковић