Музика на двору Паула Естерхазија
У трећој емисији циклуса којим обележавамо 300 година од рођења принца Паула Естерхазија, једног од водећих мецена уметности и музике средином 18. века, слушаћете дела Јохана Адолфа Хасеа која су извођена на двору овог аристократе.
Хасе је половином 18. века у немачким земљама важио за водећег композитора опере и једног од најчувенијих музичара тог доба, те стога не чуди што се убраја и међу најизвођеније композиторе на двору Естерхазијевих у Ајзенштату. Капелмајстор Грегор Јозеф Вернер заслужан је за извођење низа Хасеових духовних дела, међу којима се истиче Миса у де-молу. Премијерно изведена приликом посвећења нове цркве на двору у Дрездену 1751. године, ова миса је у то време била једна од најзапаженијих Хасеових духовних дела. Дело одликује четворогласна контрапунктска текстура и богата оркестрација, као и вешто орнаментиране арије.
На двору Естерхазијевих могле су се чути и камерне композиције Јохана Адолфа Хасеа, које су биле публиковане у великим градовима попут Лондона и Амстердама. Међу њима је била и Хасеова Соната за флауту у ха-молу, опус 2 број 6, настала 40-их година 18. века, која по својој структури и стилу у великој мери подсећа на камерне кантате по којима је Хасе био чувен.
Двор Естерхазијевих се посебно истицао међу племићким резиденцијама у Хабзбуршкој монархији због честих и раскошних оперских продукција. У последњој деценији живота Паула Естерхазија, током педесетих и раних шездесетих година 18. века, изведен је читав низ опера Јохана Адолфа Хасеа, од којих је већина компонована на либрета Пјетра Метастазија: Демофонте, Краљ Атила, Кинески херој, Алчиде на раскршћу и друге. Хасеова опера Сулејман, премијерно изведена у Дрездену 1753. године, издваја се по томе што није писана на Метастазијев текст већ на либрето његовог штићеника, младог песника Ђованија Амброђа Миљаваке. Хасе и Метастазио били су амбивалентни по питању песничких квалитета Миљавакиног либрета, али су се уздали у сценске ефекте које је са собом носила егзотична прича о сукобу турског и персијског царства. Ипак, Миљавакин либрето се показао популарним и у наредних десет година још осам композитора, међу којима су били и Галупи и Траета, компоновали су оперска дела служећи се овим предлошком.
Аутор емисије Срђан Атанасовски
Коментари