Велики интерпретатори
Јужнокорејска виолончелисткиња Хан-На Чанг изводи Сонату за виолончело и клавир опус 40 у де-молу Дмитрија Шостаковича и Сонату за виолончело и клавир опус 119 у Це-дуру Сергеја Прокофјева.
Уметничка каријера Хан-На Чанг започела је готово паралелно са њеним музичким образовањем, првенствено захваљујући чињеници да је као чудо од детета брзо привукла пажњу јавности. Након пресељења из Јужне Кореје у Сједињене Америчке Државе, Чанг са једанаест година уписује припремну школу на Џулијарду, а истовремено започиње приватне часове са Мишом Мајским. Годину дана касније, са свега 12 година, учествује на престижном Ростроповичевом међународном такмичењу за челисте на коме у великој конкуренцији, међу знатно старијим кандидатима, осваја Прву награду такмичења и Награду за извођење савремене музике. Победа на овом значајном конкурсу омогућила јој је приватне часове са самим Ростроповичем, али и могућност за сарадњу са овим великим уметником на концертном подијуму. Тако је Хан-На Чанг је реализовала и свој први снимак дела Чајковског и Сен-Санса за дискографску кућу И-Ем-Ај, са Лондонским симфонијским оркестром и Мстиславом Ростроповичем као диригентом. Након овог дебија Чанг је остварила више звучних записа за истог издавача.
Хан-Нa Чанг припада оној генерацији музичара са Далеког истока који су током последње три деценије двадесетог века начинили кључни продор на светску музичку сцену и широм отворили врата афирмацији извођача из Азије. У том контексту Хан-На Чанг се и сопственим уметничким ангажманом позиционира као посредник између две удаљене културе, пре свега у погледу промоције класичне музике у Јужној Кореји, нарочито међу млађом популацијом.
Аутор емисије Стефан Цветковић
Коментари