Стогодишњица премијере балета „Петрушка” Игора Стравинског

У емисији ћемо покушати да Вам приближимо ово антологијско дело музике двадесетог века, уз чије тактове сваке вечери, од 1965. године, дочекујете емисије ТРЕЋЕГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА. Прве тактове Петрушке за сигнал нашег програма одабрала је дугогодишња музичка уредница Мира Далеоре.

Шта се дешавало тог 13. јуна 1911. године у дворани театра Шатле? Под палицом диригента Пјера Монтеа затутњали су тимпани и добоши, а пред малим театром и одајама лутака сценографа Александра Беноа извијали су се плесачи Руског балета Сергеја Дјагиљева, остварујући замисли кореографа Михаила Фокина.

Музика у Петрушки сједињује међусобно веома разнородне идиоме. Како би потенцирао трагедију Петрушкине излованости и несхваћености, Стравински се у дочаравању карактера служи сучељавањем весеља и интимне драме. То је експресионистички поступак - трагедија на фону забаве, потенцирање индивидуалности наспрам колектива, и немогућности танкоћутног и емотивног појединца да се суочи са изазовима света.

Музика балета тако осцилира између популарних жанрова као што су народни али и градски плесови попут валцера, с једне стране, и гипких балетских мелодија које балансирају између карактера и контекста у којем се јављају, са друге.

Новине у хармонском језику - све то обиље дисонанци и хроматике, објављује управо битонални мотив Петрушке, састављен од два трозвука који су удаљени један од другог у интервалу тритонуса. Ритмичност и покретљивост изузетно великог ансамбла огледа се у употреби великог броја удараљки, које не само да остварују ритмички пулс, већ се појављују и у улози колористичког акцента, као подршка ефектима који производе реска сазвучја. Плесни наратив је већим делом праћен остинатним фигурама, док минуциозност балетских покрета доноси на сцену филигранско полиритмичко ткање.

Емисију ћемо завршити извођењем свите из балета Петрушка које су забележили чланови Симфонијског оркестра Колумбије под управом Игора Стравинског.

Аутор емисије: Милан Милојковић.