Музика за филм – "Таксиста" и "Истребљивач"

Иако је још раних осамдесетих година теоретичар филма Лери Грос говорио о термину апре-ноар, који је коришћен приликом жанровске класификације готово сваког трилера који у својој структури садржи елементе ноар филмова из четрдесетих и педесетих година, назив неоноар је потпуно усвојен тек 1992. године. Према дефиницији једног другог теоретичара, Тода Ериксона, неоноар је нови тип ноар филма, који се ефикасно реструктурирао и пренео наративе и стилске конвенције својих претходника, чиме преставља једноставно, савремено изражавање ноар-филм сензибилитета.

Дух овог жанра присутан је већ у Хичкоковом Психу из 1960. године, затим у филмовима Возач Волтера Хила, Прислушкивање Френсиса Форда Кополе и Кинеска четврт Романа Поланског, али и остварењима нешто новије продукције као што су Хотел изгубљених душа, Булевар звезда, Мементо и Црна Далија.

Ипак, већина филмских аналитичара сматра да је раздобље од 1958. године, која закључује период класичног ноар филма, па све до данас, преобимно да би се објединило под називом неоноар. Тако је данас најприхваћенија подела неоноара на: модернистички који укључује филмове из 60-тих и 70-тих година прошлог века, односно снимљене непосредно после периода класичног ноара, и постмодернистички неоноар који обухвата филмове настале од 80-тих година до данас. 

У првом делу емисије МУЗИКА ЗА ФИЛМ слушаћете теме Бернарда Хермана за филм Таксиста (Taxi Driver) Мартина Скорсезеа, једно од најрепрезентативнијих остварења модернистичког неоноара. Снимљен према сценарију Пола Шредера, овај култни филм доноси комплексну причу о усамљеном и емотивно осакаћеном таксисти, повратнику из Вијетнамског рата. У другом делу емисије слушаћете и Вангелисове теме из филма Истребљивач (Blade Runner) Ридлија Скота - једног од првих постмодернистичких неоноар филмова и свакако једног од најутицајнијих ес-еф остварења 80-тих година прошлог века. 

Уредница емисије Светлана Матовић