Денис Данијелсон: Претече Апола

Поводом ове годишњице аутор нас подсећа на научнике и догађаје који су омогућили разбијање идеје о човековој закованости за Земљу. Када се сећамо педесетогодишњице првог лета у свемир, треба да се подсетимо и оних који су томе допринели вековима уназад.

Могућност да се размишља о летовима у свемир била је производ научне фантастике, тако да се приче као што је Путовање на Месец Жила Верна могу схватити као имагинативна припрема за стварно путовање на Месец. У ствари прави претходници свемирске трке били су они који су пре много векова учинили кључне кораке ка концептуализацији свемира.

Аутор у тексту даје преглед идеја, почев од Аристотеловог „двоспратног свемира" - где је Месечева орбита обележавала границу између горњег и доњег спрата - доле, испод Месеца, била су четири елемента земља, вода, ваздух и ватра, али изнад Месеца био је потпуно други материјал: етер, познат и као квинтесенција.

Много векова касније јављају се револуционарне идеје Николе Коперника и Галилеа Галијеја. Током векова планете су сматране божанским, небеским. У различитим културама, свака планета је представљала неко божанство. Коперникова тврдња да је и Земља само једна од планета била је тада апсурдна.

Галилејева открића омогућила су да се распламса машта и о томе да је могуће путовати у свемир. Пре 400 година, немачки астроном Јохан Кеплер, иначе присталица Галилеја, први је написао да је могуће „да постоје становници, не само на Месецу, већ и на Јупитеру" и спекулисао је о томе како јупитеријанци уживају у свом небу са четири месеца...

Текст је са енглеског превео Раде Калик.