Опере – "Монтезума" Карла Хајнриха Грауна

Опера Монтезума премијерно је изведена у дворској опери у Берлину 1755. године, а либретиста је био сам пруски краљ - Фридрих II Велики, који је написао текст на француском, да би га на италијански превео Ђампјетро Таљацуки.

Фридрих II је надгледао поставку опере и пробе, и сматрао је да је Граун написао ремек-дело. Такође, сугерисао је композитору да где год може користи каватине уместо арија да капо, тако да у целом току оперу срећемо само четири праве барокне оперске арије. То је довело до кондензације музичког тока и до стварања драмски кохерентнијег дела. Интересантно је да ова опера серија историјског типа, нема срећан крај, што је изузетак у конвенецијама овог жанра.

Сиже опере базира се на историјским догађајима везаним за Кортесово освајање Мексика почетком XVI века. Монтезума влада Мексиком у миру и благостању и планира да се ожени са астечком принцезом Еупафориче. Његов генерал Пилпатое доноси вести о похлепи и насиљу новопридошлих Шпанаца. И поред њиховог ратоборног понашања, Монтезума им нуди гостопримство. Кортес и његов дрски капетан Нарваес презиру мексичке пагане. Кортес одлучује да свргне Монтезуму и да се ожени са Еупафориче. Он осваја град и затвара Монтезуму, док шпански војници чине покољ над становништвом. Кортес нуди погодбу: поштедеће астечком владару живот уколико се лепа принцеза уда за њега и преобрати у хришћанство. Еупафориче поносно одбија, и док Монтезуму одводе на губилиште она се убија.

Астечки владар Монтезума у визији Фридриха II је оличење просвећеног монарха. Он је племенит и великодушан према својим поданицима, заљубљен је у своју вереницу, и склон мирном решевању конфликата. Уместо да се супротстави освајачима, он им нуди руку помирења и богате дарове у злату. Ипак, једном европском владару и искусном војсковођи који је до тада водио два Шлеска рата, Монтезума се може чинити и као слабић. Фридрих II, зато логично закључује да је овакав тип монараха осуђен на пропаст, те наратив опере ваја као поруку отрежњења пред заводљивошћу идеала. Утопија и реалност су на супротним странама политичког спектра, поручује нам Фридрих Велики. Он користи причу о паду Астечког царства као шифровано оправдање за ратни поход на Саксонију, како би спречио напад на Прусију који су планирале Аустрија, Русија и Француска.

Емисију уређује Ксенија Стевановић