XVIII век – Солистички концерти Луиђија Гатија
Име Луиђија Гатија, данас готово заборављног аутора из епохе класицизма, можда ће бити познато само добрим познаваоцима живота Волфганга Амадеуса Моцарта, јер се Луиђи Гати помиње у љутитим писмима Леополда Моцарта, који се сину жалио да му је Италијан преотео место капелмајстора Салцбуршке катедрале.
Рођен у околини Мантове 1740. године, Луиђи Гати се са делом породице Моцарт први пут сусрео 1770. године, као тенор у црки Свете Барбаре у Мантови, када је преписао једну од Волфгангових миса, највероватније ону под Кехловом ознаком 66. У овом граду, Гати је остао све до 1783. године када је постао последњи италијански капелмајстор надбискупског двора и катедрале у Салцбургу. Из овог периода потичу и Леополдова заједљива писма, иако је његов син веома ценио Гатија, и чак тражио да му напише један либрето на италијанском језику.
Име овог композитора последњи пут се помиње у вези са породицом Моцарт почетком XIX века, када је Волфгангова сестра Нанерл обавестила издавача Брајткопф и Хертла, да јој Гати помаже у проналажењу неких загубљених партитура његог брата.
Као главни музичар у Салцбургу, Гати је имао обавезу да компонује духовну музику за катедралу, те се у његовом опусу може пронаћи већи број кантата и ораторијума. Мали број његових композиција био је објављен током Гатијевог живота, али је сачувано пуно рукописа у којима се примећује да се композитор изнова враћао својим делима, прерађујући их и побољшавајући их. Његова инструментална дела поседују флуидност и лиризам какактеристичан за ауторе вокалне музике, пре свега опере, док се у развојним деловима његових сонатних форми, запажају смелије хармонске везе и ритмичка флексибилност.
Емисију уређује Ивана Неимаревић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари