Дон Жуан и балет Глуковог доба
Балет Дон Жуан, који су осмислили либретиста Ранијери де Калцабиђи, кореограф Гаспаро Анђолини и композитор Кристоф Вилибалд Глук, сматра се за први ballet d'action, односно пантомимски балет, у историји балета. Финале овог Глуковог балета, који приказује пад Дон Жуана у пакао, издваја се специфичним и ефектним оркестрационим решењима којима је дочаран призор пакла. Управо се ова сцена сматра за могуће исходиште драматског симфонијског узраза који је био популаран 60-их и 70-их година 18. века, а кога данас, по угледу на историју литературе, означавамо термином Sturm und Drang.
У четвртој и последњој емисију циклуса којим обележавамо 250 година од премијере балета Дон Жуан, или Гозба Каменог госта говорићемо о улози балета у операма Глука и Антонија Салијерија које су извођене у Паризу.
Глукова опера Алкеста први пут је постављена у у бечком Бургтеатру 1767. године, а компонована је на либрето Ранијера де Калцабиђија. Глук је за време свог боравка у Паризу, када је своје идеје о оперској уметности покушавао да примени у оквиру француске tragédie lyrique, израдио и поставио нову верзију опере Алкеста на француском језику, за коју је Калцабиђијев либрето превео и прилагодио Мари-Франсоа Руле. У париској верзији опере Алкеста балет игра посебно значајну улогу у првом чину, у коме насловна јунакиња исказује своју спремност да се жртвује како би сачувала живот свом супругу Адмету. Сцене мистичних ритуала и обреда посвећених богу Аполону приказане су уз коришћења пантомиме и наступа хора.
Године 1784, пет година пошто што су на сцени париске Опере изведене последње француске опере Кристофа Вилибалда Глука, његов ученик, Антонио Салијери, представио је париској публици своје остварење у жанру tragédie lyrique - оперу Данаиде. Као и у случају Глукове Алкесте, либрето је према предлошку Ранијера де Калцабиђија израдио Мари-Франсоа Руле. Салијеријева решења сведоче о утицају Глукових опера, поготову оркестрационих новина које проналазимо у оперском идиому старијег композитора, али и о печату који су на стил tragédie lyrique оставиле опера Никола Пичинија и Антонија Сакинија. У трећем чину, који приказује Хипермнестрино венчање за Линкеја и њихов бег из Данајевог града Арга, Салијери вешто комбинује балетске и хорске нумере како би приказао сцену свечаности.
Аутор емисије Срђан Атанасовски
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари