Дејвид Лулка: Етика протежности – Филозофско размишљање о животињама

Артикулишући положај човека у свету, филозофи су нужно доводили друга бића у везу са њим. Концепције о кретању и о биолошком преображају играле су централну улогу у овим промишљањима, указујући на тај начин на значај географских варијабли у односима људи/нељуди. Указујући на такве везе унутар ових становишта, Дејвид Лулка скицира једну етику протежности, покушавајући да помоћу ње редефинише однос између људи и нељудских врста. Етика протежности полази од основног уверења да је материјална протежност активно својство и да је оно фундаментални аспект и људи и животиња. Протежност се овде дефинише на три различита начина. Она је биолошка трансформација тела, појава која је конзистентна са еволутивним мишљењем. Друго,  протежност је географско кретање тела  по површини земље. Самопроизведени покрет је одређујућа карактеристика која раздваја живи од неживог света. У стварности, ова два облика протежности делују у две различите равни које се међусобно пресецају. Оне су, према томе, међусобно испреплетане и неразмрсиве. Ова, пак, кретања и материјалне трансформације доводе понекад бића у додир са људима, те тако протежност преобликује границе природе и друштва на такав начин да код људи нужно проузрокује етичко промишљање. Мада такви критеријуми не обухватају сва етичка питања, они заслужују место поред хуманистичких и енвиронменталистичких питања у процесу одлучивања.

Дејвид Лулка истиче да је у разматрањима Ничеа, Батаја, Мерло-Понтија и Делеза одређена елаборација природе анималности очигледна. Код Ничеа, животиња служи сили оживотворења, али у себи остаје углавном апстрактна и непросторна. Код Батаја, животиња функционише као слична сила, али њена склоност ка репродукцији служи као иницијална основа за интеракцију и заједницу. Мерло-Понти проширује обим ових контаката фокусирајући се на светске аспекте отеловљења и становање. Насупрот томе, Делез уклапа ове процесе у широку смешу материјалних односа. „Прихватајући поменуте списе, географија анимације је артикулисана. Насупрот доминантним филозофским ставовима у западном друштву, ова географија је типизирана контактом и повезаношћу. Делујући на тај начин, успостављају се основе за објашњење процеса трансформације."

Текст је преузет из јунског броја часописа Ethics, Place and Environment за 2008. годину.

Уредница циклуса Оливера Нушић