Најџел Варбартон и Метју Киран: Уметност, етика и моралност

Према етицистичком становишту које заступа Метју Киран, идеју одређеног уметничког дела (садржај) није могуће одвојити од његовог чисто уметничког аспекта, тј. вештине са којом је идеја приказана (форма). На пример, уметнички аспект порнографског дела (форму), када он постоји, није могуће одвојити од порнографског аспекта (садржај), па је у случају ових дела њихова уметничка димензија неодвојива од начина на који су она стимулативна. Када је реч о пропаганди и уметничким делима која носе морално проблематичне поруке, поред тога што морална мањкавост може да осујети остварење естетског плана уметничког дела, (јер оно тражи сагласност публике са морално неприхватљивим ставом, а она - под претпоставком моралне осетљивости појединца  -  не може да се постигне), оваква дела могу имати и морално рђаве последице на појединца или на друштво у целини.

Иако Киран брани тезу према којој овај утицај постоји, он тврди да утицај неморалне уметности на друштво не само да није довољан разлог за цензурисање морално мањкавих дела, већ да нас оваква дела, управо посредством естетског искуства као специфично уметничке моћи, могу навести на озбиљније размишљање о морално проблематичном садржају приказаног, као и на сагледавање овог феномена из једне шире перспективе. Насупрот класичном либерализму који, противећи се цензури, моћ естетског искуства покушава да прикаже мањом него што она заиста јесте, према Кирановом мишљењу „бићемо у стању да разумемо сами себе, и против којих опасних идеја желимо да се боримо, само уколико разумемо идеје и погледе на свет против којих се залажемо."

Текст интервјуа је преузет са сајта http://www.open2.net/, а са енглеског језика га је превела Александра Костић.

Уредница емисије Ана Петковић.