Аналитичка естетика – Ноел Керол: Уметност и етичка критика

Упркос томе што аналитичка филозофија, на трагу кантовског схватања уметничке вредности као безинтересне, није посвећивала много пажње питању о оправданости етичке критике уметности, етичка процена уметности током XX века доживљава процват. У овом тексту Керол разматра различите врсте одговора на питање да ли се етичка мањкавост уметничког дела може сматрати његовим естетским недостатком.

Он настоји да прикаже класичне аргументе против етичке критике: аргумент аутономизма (према којем се уметност и етика схватају као аутономна вредносна подручја, па се етичка мерила зато не смеју користити као мерила процене у домену естетике), аргумент на основу сазнајне тривијалности (према коме се моралне поуке повезане са уметничким делима своде на труизме) и антиконсеквенцијалистички аргумент (којим се поставља питање на основу чега етички критичар зна да ће уметничко дело имати управо оне моралне/бихејвиоралне последице које му се приписују). Даљи правци истраживања настали су на темељу преиспитивања ових класичних гледишта и у оквиру њих је данас могуће бранити становиште етичке критике.

Савремена расправа између два доминантна правца тумачења - с једне стране умереног аутономизма (према коме се нека уметничка дела могу етички критиковати, али вредност/мањкавост одређеног дела нема никаквог утицаја на његову естетску оцену),  с друге умереног морализма (којим се тврди да морална мањкавост дела понекад може представљати и естетску ману, а морална врлина понекад и естетску врлину) - покренула је нова питања у вези са етичком критиком уметности.

Омиљени пример који се у овом контексту наводи јесте филм Лени Рифенштал Тријумф Воље. Да ли постоје, дакле, неморална уметничка дела за која би се могло рећи да су због својих етичких недостатака вредна хвале у уметничком смислу? Претпоставком да би неко дело могло бити вредно у естетском смислу зато што је у моралном смислу мањкаво (по аналогији са неморалним вицевима, који су понекад смешни управо зато што су неморални) наговештава се смер у којем ће се одвијати даља расправа о етичкој критици уметности: према мишљењу Ноела Керола она иде "у смеру питања вредности неморалне уметности, ако таква вредност уопште постоји".

Текст је објављен 2000. године у часопису Еthics, а с енглеског језика је превео Горан Бојовић.

Уредница циклуса: Ана Петковић.