Јоханес Брамс: Немачки реквијем

Иако композитор није никада открио коме је ово дело посвећено, односно шта је инспирисало његов настанак, сматра се да је то био губитак две Брамсу изузетно блиске особе - његове мајке и Роберта Шумана - његовог ментора и ‘духовног оца' - како га је и сам често називао.

У време када је дело настало - назив реквијем је довођен у питање, јер како је Брамс и сам тврдио, његова намера је била да компонује реквијем за утеху живима, а не за душе мртвих. Реч немачки у наслову дела, указивала је на Брамсов избор да не користи уобичјени - латински текст мисе за мртве, већ да компонује на одабране одломке из Библије - на немачком језику. Једном приликом је чак предложио да се дело зове Људски реквијем.

Прве скице за ово седмоставачно дело настале су 1861. године, али је озбиљан рад на овој партитури Брамс започео тек пет година касније. Прва верзија Немачког реквијема - без петог става, завршена је 1867. године и премијерно изведена у Катедрали у Бремену већ наредне године - на Велики петак. Дело у облику у којем га данас познајемо, са накнадно уметнутим петим ставом - за соло сопран и хор, Брамс је коначно довршио 1869. године када је и први пут изведено у дворани Гевандхаус у Лајпцигу. 

Након успешне премијере, Брамсов Немачки реквијем је током наредне деценије - само у земљама немачког говорног подручја - изведен више од 100 пута.

Ово дело ћете чути у интерпретацији сопрана Камиле Нилунд, баритона Романа Трекела, Хора Дрезденске државне опере, и оркестра Државне капеле из Дрездена. Диригује Михаил Плетњов.

Уредница емисије: Светлана Матовић