Тодор Куљић – Титоизам: три перспективе
У седмичном циклусу КУЛТУРА СЕЋАЊА који ћемо емитовати од понедељка, 25. до петка, 29. априла, можете слушати текст Тодора Куљића "Титоизам: три перспективе".
Да ли је Тито био последњи балкански „Хабзбург", тј. последњи владар вишенационалне балканске државе? По мишљењу социолога Тодора Куљића, када је реч о улози Тита и тумачењу природе титоизма у мисли о друштву нових балканских држава, присутне су три идејнополитичке и сазнајнотеоријске перспективе: најраспрострањенија национална (државоцентрична), знатно мање видљива југословенска (социјалноисторијска), и поједини филозофскоисторијски покушаји да се титоизам сагледа из перспективе других процеса. Све три перспективе повезане су са различитим идејнополитичким опредељењима, па различита виђења Тита чине изукрштану мрежу мање или више променљивих гледања.
„Метафорично речено реч је о `жабљој` перспективи, тј. о гледању на Тита са становишта интереса властите нације, националне државности и хегемоне епохалне свести; `птичјој` перспективи коју више занима друштво него држава у титоизму, затим канали друштвене покретљивости и механизми осигурања дугог мира на Балкану 1945-1991, и `авионској`, временски још широј надепохалној перспективи, која прати место титоизма у развоју Балкана у последња два столећа, поредећи га са претходним и потоњим периодима", пише Куљић. Наведене перспективе су и различите димензије културе сећања тј. нераздвојиве целине научног и политичког суочавања са прошлошћу.
Уредница циклуса Оливера Нушић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари