Музика за чембало – Ричард Џоунс

Овај британски аутор спада у велику скупину „неправедно заборављених композитора", стваралаца чија су дела потоње генерације запоставиле, а које данас, захваљујући великом интересовању за музику барокне епохе, поново отркивамо. О његовом животу и делима није сачувано много података, па се чак не зна ни где је и када рођен. Претпоставља се да је био енглески композитор и виолиниста, мада има и мишљења да је реч о једном од бројних велшких виолиниста који су имали исто презиме. Први поуздан податак о животу овог музичара, наводи се у Општој историји науке о музици и извођаштва Џона Хокинса из 1776. године, у којој се помиње да је Џоунс био концертмајстор позоришта Друри Лејн 1730. године. Претпоставља се да је овај аутор компоновао и музику за потребе те позоришне куће, јер је 1723. године изведен комад „Аполон и Дафне" извесног Џоунса, али су ноте данас изгубљене. Тачније, до данас је остало сачувано неколико композиција овог аутора - једна кантата за сопран, две збирке виолинских соната са пратњом чембала и шест свита за чембало које ћемо представити у вечерашњој емисији.

У њима се препознаје рукопис врсног виолинисте, пре свега звог великих скокова, честих фигурација које подсећају на виолинске украсе и самог начина писања за инструменте са диркама који није лак за извођење. Док се слушају Џоунсове свите, чини се да је реч о транскрипцијама оркестарских композиција или, повремено, испразним декоративним арабескама каквог виолинског виртуоза. Његове свите су обимне и поседују шест до осам ставова, док је форма ставова најчешће дводелна. Ипак, у њима се налази мноштво неочекиваних хармонских и структурних елемената, које потврђују да је Џоунс био индивидуална стваралача личност, чију оригиналност и имагинацију тек наслућујемо на основу сачуваних композиција.

У емисији ћете слушати Свиту број 5 у бе-молу Ричарда Џоунса у интерпреацији чембалисткиње Јудит Петери.