Клавирске метаморфозе - Остварења Френсиса Пуленка

Овај уметник рођен је 1899. године у Паризу. Када је у питању компоновање био је углавном самоук, а први велики композиторски успех имао је већ са 18 година када је написао Црначку рапсодију за баритон и камерни састав. Са колегама међу којима су били и Артур Хонегер и Дариус Мијо, окупио је неформалну групу сада познату под називом Шесторица, са жељом да музичко стваралаштво у Француској удаљи од импресионизма и утицаја немачке музике. Иако су имали веома различите поетике, шест композитора који су чинили групу наступали су заједно у различитим музичким догађајима. За разлику од његових колега, Пуленк је био више оријентисан према наслеђу: није истраживао неправилне ритмове и политоналност и био је мало заинтересован за модернистичке пројекте. Неговао је неокласични стил, а када су у питању дела за клавир узор су му биле пре свега композиције Мориса Равела. У његовој музици препознатљиви су утицаји Игора Стравинског и Ерика Сатија, а карактеришу је озарене, светле боје, јасни и упечатљиви ритмови, иновативне дијатонске хармоније, као и богата, развијена мелодика.

Пуленк је сматрао да је музика за клавир најмање репрезентативан део његовог опуса. Парадоксално јер је композитор био изврстан пијаниста и студирао је клавир код прослављеног шпанског пијанисте Рикарда Вињеса. Као веома надарен извођач, често је преиспитивао своју способност да компонује главом, а не рукама. Према његовим речима многа дела за клавир нису му била успешна јер је био сувише добар извођач, а чим би започео писање клавирске пратње за соло песму, постао би иновативнији.

Слушаћете Вечери Назела и Петнаест импровизација.

Уредница емисије Бранка Поповић