Мондонвил и "велики мотет"

Типично француски жанр великог мотета настао је половином XVII века, као најамбициознија духовна композиција која се изводила приликом богослужења у Краљевској капели у Версају. По правилу, велики мотет користио је текст псалама на латинском језику и био је организован као низ музички незаокружених одсека, у којима је наступао солиста, ансамбл или хор, за који је карактеристично било да је петогласан. Почетком XVIII века као врхунац овог жанра важио је опус Мишел-Ришара Делаланда. У својих 70 мотета Делаланд је повећао значај солистичких одсека, продубио улогу оркестра и облигато деоница и усавршио полифони став.

Први велики француски композитор који се ухватио у коштац са наслеђем Делаланда на пољу мотета био је Андре Кампра. Кампра је мотете за Краљевску капелу у Версају писао између 1723. и 1741. године, и у њима се истичу свечани хомофони хорови, успешно изведене двоструке фуге, ефектна употреба остинато баса, као и виртоузне арије, често уз бриљантне облигато инструменталне деонице. У Камприном мотету Exaudiat te Dominus, на стихове 20. псалма, посебно плени оркестрација обогаћена употребом фанфарних труба и бубњева, у садејству са оргуљама.

Француски композитор, виолиниста и диригент Жан-Жозеф Касанеа де Мондонвил је, поред Рамоа, једна од водећих личности француске музике у 18. веку. Рођен у Нарбону, 25. децембра 1711. године, Мондонвил се са 20 година преселио у Париз, а већ осам година касније његови мотети почели су да се изводе најпре у Версају, а затим и на веома популарним Духовним концертима. Године 1740. изабран је за заменика управника музике Краљевске капеле у Версају, у време када је управник капеле био Кампра. Испоставиће се да ово место неће одговарати Мондонвилу, јер ће га спречавати да своје мотете штампа и тиме их представи широј публици.

Аутор емисије Срђан Атанасовски