Музика из балета "Својевољна кћи"

Овај комични балет у два чина инспирисан је сликом Пјер Антоана-Бодуена из 1789. године и један је од првих класичних балета који се и даље налазе на репертоару великих балетских кућа. Премијерно је изведен у Великом театру у Бордоу јула 1789. године, када је музичку подлогу чинио пастиш од педесет и пет француских мелодија, плесова и одломака из опера.

Ове музичке сегменте најчешће је прилагођавао и аранжирао музички директор позоришта или концерт мајстор који је у то време имао и улогу диригента. Новембра 1828. године кореограф Жан Пјер Омер је представио потпуно нову верзију балета у париској Опери посвећену балерини Полин Монтси, те је за ову прилику Фердинан Еролд адаптирао оригиналну партитуру из 1789. године и инкорпорирао теме из опера Гаетана Доницетија и Жан-Пола Мартинија.

Балет Својевољна кћи памти још једну верзију италијанског кореографа Паула Таљонија који је за време службовања у Дворском балету у Берлину поручио музику од композитора краљевске оперске куће, Петера Лудвига Хертела. Ова продукција балета  била је веома успешна и дуго се задржала на берлинској сцени, а успех се приписује надахнутој интерпретацији италијанске балерине Вирђиније Цући. Данас се дело изводи у некој од две поставке: једна од њих настала је почетком двадесетог века са кореографијом Александра Горског на музику Петера Лудвига Хертела, а друга, најчешће извођена, јесте модерна продукција Фредерика Аштона са музиком Фердинана Еролда коју ћете слушати у извођењу оркестра Ковент Гардена под управом Џона Ланчберија.

Аутор емисије Ђурђија Вучинић