Блуз – Остварења Едија Бојда

Еди Бојд, блуз музичар који је своју каријеру започео као гитариста, а славу стекао као пијаниста, рођен је 1914. године на плантажама плодне делте Мисисипија, неколико месеци пре свог рођака Мадија Вотерса. Научио је да свира гитару у раном детињству, а музицирао је пре свега на забавама које су организовали радници на плантажама. Због неповољних услова и расне нетрпељивости емигирао је из свог руралног завичаја и 1931. године преселио се у Мемфис. У новој, подстицајној средини, научио је да свира клавир и убрзо је постао познат у музичким круговима. Уследили су наступи у градским клубовима са познатим бендом Дикси ритм бојс. Године 1940. преселио се у Чикаго, престоницу блуза, где је стигао као већ оформљен музичар. Познати су његови наступи са Мадијем Вотерсом, Џонијем Шајнсом, као и студијске сесије са музичарима попут Сони Боја Вилијамсона, Биг Била Бранзија и Мемфиса Слима. Заједно са продуцентом Лестером Мелроузом ови музичари су створили Bluebird Beat, снажну и динамичну потпору баса и клавира вокалној деоници. Ово име је добијено по етикети Bluebird, подкомпанији дискографске куће RCA Victor, која је пред II светски рат била једна од најуспешнијих издавачких подухвата у америчкој популарној музици. Еди Бојд је 1952. године објавио песму Пет дугих година која му је донела велики успех и која је постала блуз стандард. Његова каријера је кренула силазном путањом после саобраћајне несреће 1957. године, због чега одлази у Европу где је радио до краја живота. Преминуо је 1994. године у Хелсинкију.

Аутор емисије Бранка Поповић