Биотехнологија и трагање за срећом

У циклусу БИОЕТИКА на Трећем програму, од 28. до 31. марта, емитоваћемо Извештај Председничког савета за Биоетику САД „Биотехнологија и трагање за срећом", који је 2003. године објављен у Вашингтону.

Све чешће се говори о томе да смо ступили у златно доба за биологију, медицину и биотехнологију. Појавом истраживања матичних ћелија, можемо да очекујемо бољи увид у људски развој, као и нове и прецизније третмане за људске болести. Напредак неуронауке омогућава потпуно нова схватања менталних процеса и понашања, као и проналажење лекова за разорне менталне болести. Генијални нанотехнолошки уређаји, уградиви у људско тело и мозак, дају наду за превазилажење слепила и глувоће. Истраживање биологије старења и самог процеса старења указује на могућност успоравања пропадања тела, а можда чак и на продужење максималног људског животног века. Открића биолога и проналасци биотехнолога стално повећавају нашу моћ да још прецизније интервенишемо када је у питању функционисање нашег тела и ума, као и њихово редизајнирање.

„Углавном постоји велико узбуђење и ентузијазам због ових дешавања", наводи се у Извештају Председничког савета за Биоетику, на чијем челу је био Леон Кас у периоду између 2001. и 2005. године. „Чак и пре бављења практичним користима, надамо се значајно обогаћеном знању о томе како наши умови и тела раде. Али оно што посебно побуђује наше дивљење су обећане медицинске предности. Велики број људи, као и њихове породице, жарко очекују лекове за многе озбиљне болести и жељно очекују олакшање од  људских недаћа. Сигурно ћемо поздравити, као што смо то чинили и у прошлости, нове технолошке мере које нам могу донети здравија тела, умањени бол и патњу, мир ума и дужи живот. Истовремено, међутим, долазак нових биотехничких могућности за многе људе представља разлог за забринутост. Прво, научна сазнања сама по себи постављају изазове људском саморазумевању: људи се питају, на пример, шта ће нова сазнања о функцији мозга и понашања учинити за наше поимање слободне воље и личне моралне одговорности, која је формирана пре појаве таквог знања. Друго, могућност генетског инжењеринга, иако поздрављена код лечења наслеђених генетских болести, изазива код неких људи страховања од еугенике или бригу о дизајнираним бебама. Психотропни лекови, иако добродошли за лечење депресије или шизофреније, изазивају страх од контроле понашања и бригу да ће доћи до смањења аутономије или замене личног идентитета. Управо због тога што нова знања и нове моћи утичу директно на човека, и на начине који могу утицати на саму нашу човечност, одређени нејасни немир лебди над читавим подухватом".

Текст је с енглеског превела Мирослава Рајић.

Уредница Оливера Нушић

 

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом