Грамофонија

Ове композиције припадају корпусу соцреалистичких остварења и посебно су значајне као пример домаћег музичког стваралаштва које се ослања на познату максиму социјализам у садржају, реализам у форми. Ова дела треба разликовати од примењене музике у виду масовних песама и музике за слет и сличне манифестације, будући да су она писана као самостална и довршена уметничка дела, у форми кантате, намењена концертном извођењу. Као таква, она озвучавају утицај званичне државне идеологије на уметничко стваралаштво, које, наводно, није подложно манипулацијама ван уметничке сфере.

Кантате Везиља слободе и Шуме, шуме писане су у духу фолклора, али је конструкција народне музике у њима неутрализована, ослобођена националних префикса, усмерена ка народном стваралаштву из периода револуције. Ова неутрализација фолклора је заправо отклон ка уметничком. Умирење фолклорних мотива је подржано третманом инструмената познатом из класичне музике. Контрапунктски спојеви деоница гудача и дрвених дувача немају већу сложеност, али су присутни као противтежа народном. Третман хора и солисте је у коресподенцији са драматургијом текста и док је солиста нека врста Марксовог јунака-типа, хор узвишеним хомофоним слогом представља народ.

Као што ћете имати прилике да чујете у овој емисији, домаћи продуценти су нарочиту пажњу обратили не на разумљивост текста, што би било очекивано, већ на ефекат који се може остварити јасним вертикалним позиционирањем инструмената на снимку. Ова одлука је логична када се има у виду да су доживљаји слушаоца на концертима и поред грамофона различити. Зато је на овој плочи највећа пажња посвећена тембралном уобличењу група инструмената, у које се могу убројати и хор и солиста. Треба истаћи да вокални слој партитуре не звучи налепљено на велики оркестарски апарат, већ је, нарочито у тутију, врло блиско позициониран, у равни са оркестром, без очекиване доминације звучном сликом. Очита тежња наших продуцената била је у томе да композиције соцреализма на носачу звука добију рухо у које се одевају тонски записи Девете симфоније Лудвига ван Бетовена, на пример.

Аутор емисије Милан Милојковић