Опере – Феручо Бузони: Турандот

Бузони је компоновао сценску музику за Гоцијеву комедију Турандот још 1905. године, у склопу прославе стогодишњице смрти драматичара. Макс Рајнхарт је 1911. године направио нову поставку комада у Берлину за коју је искористио Бузонијеву музику. Неколико година касније Бузони је одлучио да трансформише музику у оперско дело. Тако је настала опера Турандот. За мелодијски материјал преузети су примери из књиге Историја музике Аугуста Вилхелма Амброса, у којој је историчар наводно цитирао мотиве из кинеске, арапске, визнатијске и индијске музике. Амбросов еуроцентрични и синтетички културални приступ био је близак Бузонијевој теорији вечне мелодије коју је образложио у Нацрту за нову естетику тонске уметности. Композитор такође цитира тему чувене ренесасне мелодије Greensleves у деликатном аранжману за две флауте и две харфе.

Ђакомо Пучини је 1911. године видео Рајнхартову поставку Турандот и одлучио се да искористи ову причу за своје оперско остварење у коме је истакао латентну егозотичност и окрутност ове приче. Ипак, највећа разлика између две опере је у томе да је Пучинијева Турандот трагедија која узима у обзир све музичке и позоришне ресурсе велике оперске куће, док је Бузонијево дело комедија која користи скромне оркестарске и хорске снаге.

Садржај Бузонијеве Турандот је следећи: У првом чину, принц Калаф после пораза војске свог оца, бежи у Пекинг у потрази за авантуром. У граду се среће са својим бившим слугом Бараком који му прича о царевој окрутној кћерки Турандот: свако ко жели њену руку мора да одговори на три загонетке, а ако не успе биће усмрћен. Прекида их улазак Краљице Самарканда која тугује због погубљена свог сина. Она баца портрет Турандот на земљу, а Калаф угледавши њен лик одмах се заљубљује и хита према царској палати. Труфалдино, главни евнух, наређује слугама да припреме велику дворану за новог изазивача. Ни цар Алтум, ни његови министри Панталоне и Тартаља, не успевају да убеде Калафа да одустане, а принц, не откривајући свој идентитет храбро креће у подухват. Принцезина дворска дама Аделма препознаје Калафа као човека у кога је некада била заљубљена. Започиње церемонија загонетки, а пре постављања трећег питања Турандот открива своје лице, те Калаф остаје без даха пред њеном лепотом. Но, то га не спречава да тријумфује. Међутим, када принцеза одбије да се уда за њега, он јој узвраћа загонетком - Турандот треба да открије тајну његовог имена.

У другом чину Турандот је озлојеђена због Калафовог изазова. Труфалдино јој препричава да није успео покушај да се принц зачара како би одао своје име. Аделма, на крају, мислећи да ће тако добити Калафа за себе, шапуће принцези Калафово име. Потом Турандот, обучена као да је у жалости, открива принчево име окупљеним грађанима. Пристуни, мисле да је све готово и да ће још један храбри младић бити погубљен. Међутим, Турандот их све изненађује објављујући да ће се удати за Калафа. Опера се завршава весељем у славу Буде.

Емисију уређује Ксенија Стевановић