Грамофонија
Емисијом која је на програму у недељу, 20. марта, започињемо циклус у коме ћемо представљати издања продукције грамофонских плоча са подручја бивше Југославије. Имаћете прилике да чујете снимке са винила Југотона, ПГП РТБ-а, ПГП РТС-а, Радио-телевизије Љубљана и других. У првој емисији циклуса на програму су снимци композиција Рудолфа Бручија са плоча из продукције ПГП РТБ-а - „Симфоније лесте” у извођењу Београдске филхармоније под управом Живојина Здравковића и балетске свите „Маскал” у тумачењу Загребачке филхармоније којом диригује Милан Хорват.
После ослобођења, те раскида са Стаљином 1948. године, тржиште пластичних носача звука у Југославији је било отворено за утицаје из целог света. За разлику од земаља источног и западног блока, у рафовима домаћих музичких продавница су се равноправно налазиле плоче Дојче грамофона, Си би еса, Деке, И ем аја са једне и Супрафона, Музе, Етерне, Мелодије с друге стране. Домаћа продукција била је суочена са светским гигантима, са којима је морала да одржи корак на тржишту. Најзначајније југословенске издавачке куће - Радиотелевизија Љубљана, Југотон Загреб и ПГП РТБ су као стратегију опстајања практиковале објављивање јефтиних лиценцних издања, уз помоћ којих су отварале простор и за умножавање снимака домаћих музичара на плочама.
Издање из едиције Југословенски уметници ПГП-а којим започињемо овај циклус, пример је пословања домаћих произвођача. Поред Респигија, Орфа, Стравинског, Шостаковича, Бетовена и Бруха, у овој серији се налази и плоча са симфонијском музиком Рудолфа Бручија, коју ћемо вечерас емитовати. Дакле, уз звучна имена светске музике, налази се и издање са музиком домаћег ствараоца, и то аутора чија су дела имала ширу популарност, пре свега због његових идејно-тематски подобних кантата, музике за слетове и сличних дела. Такође, треба имати у виду да се Бручијева музика без директних политичких конотација, тиме што се сврстава уз великане светске музичке сцене, афирмише као југословенски пандан интернационалној музичкој продукцији.
На овим снимцима се може уочити прожимање совјетске и западноевропске праксе продуцирања. Домаћи продуценти су најпре блиским позиционирањем гудача у звучној слици, постигли утисак топлине снимка, познат са издања Дојче грамофона, на пример. С друге стране, маестозо сегменти, са раскошном употребом лимених дувача и тутија, као тековина симфонијске музике земаља совјетског блока, граде монуметални зид звука у коме су на моменте жртвовани тонски карактери појединачних група инструмената. Ипак, тембрални профили су врло вешто просторно распоређени, те се утисак тутија у фортисиму може поредити са величанственим Мелодијиним тонским записима симфонија Мјасковског, Хачатуријана или Шостаковича.
Уредник емисије Милан Милојковић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари