Антологија српске музике
У емисији АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ МУЗИКЕ, која је на програму у петак, 18. марта, почињемо циклус посвећен једногласној вокалној традицији Српске православне цркве познатој као српско народно црквено појање.
Ово појање је током 18. века стварано на основу српске средњовековне појачке традиције и под руским и грчким утицајима. Утврђено је за време митрополита Стефана Стратимировића заслугом врсних појаца: крушедолског архимандрита Димитрија Крестића, беочинског игумана Дионисија Чупића и игумана манастира Гргетег Јеротеја Мутибарића. Први нотни записи настали су у 19. веку захваљујући Корнелију Станковићу, затим Гаврилу Бољарићу, Николи Тајшановићу, Тихомиру Остојићу, Стевану Мокрањцу и многим другим мелографима. Тонска основа српског народног црквеног појања, и православне духовне музике уопште, је систем од осам гласова познат под називом Осмогласник. Ипак, реч осмогласник не односи се само на осам различитих врста напева већ и на збирку богослужбених текстова за сваки дан у седмици која се пева на основу осмогласја. Учење Осмогласника представља први корак у овладавању појањем. У Српској православној цркви доминира учење по записима Стевана Мокрањца.
У емисији ћемо представити део најстаријег звучног записа Мокрањчевог Осмогласника. Чућете блажена, кондак и прокимен у свих осам гласова у извођењу протођакона саборне цркве у Београду Марка Илића. Снимак је настао у јесен 1974. године у Западној Немачкој. Објавила га је дискографска кућа Табор.
Аутор емисије Милица Андрејевић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари