Александар Молнар: Светлост која просветљује разум
У циклусу ТЕОРИЈА ПОЛИТИКЕ, од понедељка, 14. до четвртка, 17. марта, можете пратити текст Александра Молнара "Светлост која просветљује разум. Размишљања о просветитељству пре века просветитељства".
Доба просвећености, које се у многоме поклапа са модерним добом, теоријски је, политички, цивилизацијски улог света у којем живимо. Чак и када смо настројени анти-просветитељски, одређени смо управо идејама просветитељства. Чак је и идеја да се некажњено може бити против владајућег погледа на свет - идеја просвећености.
У своме тексту Александар Молнар истражује корене просветитељства пре самог просветитељства и то почев од античких, грчких узора. У пословично прецизном, али на известан начин и робустном тексту - дакле тексту који енергично прати идеју о томе како разум, у распону од готово 2000 година, покушава да се избори за сопствену аутономију - аутор најпре анализира место и улогу светла код Платона као оно што просветљује сам разум, да би се, како се приближвамо модерном добу, та светлост премештала у сам разум. Извор светлости је, сада, у самоме човеку. Утолико је човек, а не више бог, оно што осветљава и просвећује сопствени свет. Текст се завршава сјајном рефлексијом о Томасу Хобсу, односно о политичким потенцијалима идеје просвећености.
Уредник циклуса Иван Миленковић
Коментари