Веселин Митровић: Друштвена структура у НФ причи

Аутор покушава да покаже на који начин нестаје научно-технолошка димензија граница између науке и научне фантастике. Имајући у виду чињеницу да се наука, паралелно са маштом НФ приче, креће око исте, друштвене осе, Митровић у свом тексту настоји да анализира друштвену структуру и друштвену покретљивост у генетски и кибернетски модификованом друштву – постављајући питање могућности замене некадашњег класног положаја  као структуришућег фактора друштвених неједнакости, генетским статусом индивидуе.

Митровић анализира друштвену структуру имагинарних форми друштва која су настала кроз побољшања појединаца генетским инжењерингом на примеру три научно-фантастичне приче. Прва је  филм Гатака у којој је заступљен  модел двокласног друштва. На једној страни су супериорни људи-GenRich, а на другој они обични, али потчињени-Натуралс.

Други пример је  научно-фантастични роман Маргарет Атвуд, Антилопа и Косац. Прича је базирана на вишедимензионалном моделу  класног друштва са слојевима биотехнолошке елите моћи, био-медицинских стручњака, трансгенетичких  организама и, коначно, плебејаца.

Трећа прича је роман Казуа Ишигуре Не дај ми никада да одем. Она је специфична по томе што у њој постоjе деца-клонови која се користе као донатори органа природно рођеној вишој класи људи.

На овим примерима Митровић анализира категорије био-класног редукционизма, проблем вишедимензионалног приступа анализи друштвене структуре и, коначно, појам отуђења и мета-отуђења у таквим моделима друштва.

Уредница циклуса: Оливера Нушић