18. век – дела Бартоломеа Кампањолија

Овај италијански виолиниста и композитор рођен је 1751. године у Болоњи, а музичко образовање започео је са Лолијевим и Тартинијевим ученицима. Почетком осме деценије преселио се у Фиренцу где је наредних пет година учио виолину код Нардинија, да би се потом упутио на бројне турнеје по Европи. Иако је 1779. године постао капелмајстор на двору у Дрездену, Кампањоли је наставио да наступа на концертима у Немачкој, Италији и Чешкој. Године 1797, након смрти Војводе од Курланда, Кампањоли је напустио Дрезден и преселио се у Лајпциг, где је постао концертмајстор Гевандхаус оркестра. Наредне две деценије Кампањоли је био активан у овом граду као извођач, али и педагог, који је објавио велики број дидактичких дела за виолину и виолу, укључујући 41 Карпичо за виолу и збирку Нови метод опус 21.

Као извођач, Кампањоли је припадао Тартинијевој виолинској школи, али су већ његови савременици, попут Шпора, на пример, наводили да је његово свирање чисто и течно, али да је његова интерпретација старомодна. Сам Кампањоли је волео да цитира савременике који су истицали како он комбинује немачку ученост са италијанском душом. Као композитор, овај аутор је иза себе оставио релативно велики број дела, која се могу описати као пријатна и вешто написана, али суштински конвенционална.

У вечерашњој емисији слушаћете Концерт за флауту и оркестар у ге-молу опус 3 број 3 и Дуо за флауту и виолину у Це-дуру опус 2 овог аутора.

Уредница емисије Ивана Неимаревић