Грамофонија – Мануел де Фаља: музика из балета "Тророги шешир"

Слушаћете снимак комплетне балетске музике за Тророги шешир Мануела де Фаље, забележен под руководством продуцентског пара који чине Реј Миншал и Џон Данкерли. Сличност снимка де Фаљиног Тророгог шешира са тонским записом музике Равеловог балета Дафнис и Клое, који сте имали прилике да чујете у прошлој емисији, испољава се пре свега на подручју нивелисања динамичких оквира. Док је на Равелoвом снимку акценат био на артикулацији крешенда, нарочито у тути наступу хора и оркестра, у Тророгом шеширу се чини да је продукција, од ове почетне идеје, зашла у подручје обликовања тонског записа џеза, или популарне музике уопште. Де Фаљина партитура омогућава да се на оваквој динамичкој платформи истраже могућности преношења конструкције музичке егзотике на носач звука.

Фуриозни ритмови, специфичан колорит и наглашена афективност напева са Пиринејског полуострва, у де Фаљином композиторском писму су резултирали разноликошћу извођачког апарата, али и специфичним интерпретативним захтевима, попут флексибилног односа према ритму који не ремети врло изражену пулсацију удараљки, односно кастањета. Снимак који ћемо вечерас емитовати са винила, следи ову идеју, допуштајући да звук раскошног инструментаријума на моменте достигне граничне опсеге фреквенција, али и да се интимност пијанисимо сегмената не изгуби при профилисању целовите звучне слике. Тако, ова плоча представља занимљиво решење како да удараљке и басовске деонице у класичној музици добију ефектност карактеристичну за снимаке популарне музике, а да се при том не ремети просторност записа симфонијског оркестра, нити тонски карактер појединчаних инструмената у њему. Међутим, у деоницама са вокалним солистом, оваква продукција оркестра чини се није у потпуности прикладна, јер глас на моменте звучи као да је налепљен на постојећи снимак инструмената. С друге стране, у сегментима са камерним звуком, ова случајна артифицијелност не ремети слушни утисак.

Уредник циклуса Милан Милојковић