Музичка хроника Трећег програма

У среду, 23. фебруара, у Хроници Трећег програма (у 21.15) емитоваћемо осврт Ксеније Стевановић на премијерно извођење обнове Вердијеве „Травијате“ на сцени Мадленијанума, осврт Милене Пешић на премијеру опере Ђакома Пучинија „Плашт” у Народном позоришту у Београду, као и текст Срђана Атанасовског о наступу Томаса Хемпсона у Позоришту на Јелисејским пољима у Паризу.

Опера Травијата Ђузепа Вердија први пут је постављена на сцену Мадленијанума у Земуну 2006. године, а обновљеном извођењу публика је могла да присуствује 25. јануара 2011. Задржана је првобитна подела уога којом је доминирала Олга Малевић-Ђорђевић као солисткиња, док је оркестром руководио Станко Јовановић. Поред њих, треба поменути и Сашу Штулића као Алфреда који је дисциплиновано и пожртвовано извео своју улогу, и Мишу Јовановића који је сценском појавом одликовао одлучног и непопустљивог Алфреда. Ксенија Стевановић запажа да је захваљујући извођачким способностима певача постигнута акустичка слика у којој су гласови доминирали над оркестарским деоницама, али да је музичка реализација Травијате била одлична и сигурна.

У суботу,12. фебруара, на сцени Народног позоришта у Београду полазници оперског студија „Борислав Поповић" премијерно су извели Пучиинијеву оперу Плашт која се, заједно са једночинкама Сестра Анђелка и Ђани Скики, налиази у целини под оригиналним називом Триптих. Захваљујући искуству и вокалном обликовању Радмиле Бакочевић, мајсторској режији Дејана Миладиновића и сценографским и костимографским решењима Александра Златовића и Катарине Грчић Николић, полазници студија „Борислав Поповић" успели су да дочарају драму љубавног троугла у реалистичким оквирима времена и места, оцењује Милена Пешић.

Уз пратњу пијанисте Волфрама Ригера, амерички певач и један од водећих баритона данашњице, Томас Хемпсон извео је у недељу, 16. јануара, у Позоришту Шанзелезе у Паризу дела Франца Шуберта, Густава Малера и Семјуела Барбера. У оквиру реситала под насловом Три епохе лида Хемпсон је представио Шубертов опус избором из његових последњих песама на стихове Хајнриха Хајнеа, међу Барберовим композицијама нашле су се песме на стихове В. Х. Дејвиса, Ч. Милоша, Ф. Прокоша и Џ. Џојса, док је завршни део концерта посветио Малеровим Песмама умрлој деци, писаним на стихове Ф. Рикерта. Срђан Атанасовски истиче улогу овог концерта у обележавању стогодишњице Малерове смрти, у афирмацији уметничке песме на енглеском језику, као и то да раноромантичарски лид представља значајно поље на коме би Хемпсон могао да прошири границе свог репертоара.

Уредница емисије Тања Мијовић.

 

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом