Италијанска опера у Лондону

У историји Позоришта на Хејмаркету период од 1778. до 1789. године, обележен је нејасним финансијским и власничким односима и честим променама управе. Већ 1778. године, када су предузетници Херис и Шеридан преузели позориште под хипотеком, италијански кореограф и импресарио Ђовани Галини покушао је да од њих откупи ову хипотеку. Галини је био активан у Лондону већ од 1757. године, првенствено као кореограф у Ковент Гардену. Од 1785. до пожара 1789. Галини је покушао да поправи квалитет оперске трупе на Хејмаркету и посебно се трудио да привуче певаче и композиторе из Беча. Сезона 1787/88. године издваја се као један од последњих врхунаца у историји Краљевог позоришта на Хејмаркету, када су пред лондонском публиком изведене нове опере Паизијела, Чимарозе и Сартија. Сезону је отворила лондонска премијера „херојско-комичне драме" Краљ Теодор у Венецији Ђованија Паизијела, на либрето Ђованија Батисте Кастија. У лондонској поставци истицала се Ненси Стораче у улози Лизете, која је овај лик уједно тумачила и у оригиналној поставци из Беча, 1784. године. Италијанска комична опера је стицала наклоност лондонске публике те су поред ове опере, у истој сезони, изведене су још две Паизијелове и једна Чимарозина опера буфа. Краљ Теодор у Венецији на комичан начин представља судбину свргнутог корзиканског краља који бежи од поверилаца и покушава да се ожени ћерком богатог Венецијанца.

Прва озбиљна опера у сезони 1787/88 на Хејмаркету била је Ђулио Сабино Ђузепеа Сартија на либрето Пјетра Ђованија, једна од најпопуларнијих опера сериа у последњим деценијама 18. века. У насловној улози у Лондону је са великим успехом дебитовао енглеској публици добро познати кастрат Луиђи Маркези. Друга опера сериа која је лондонској публици представљена 1788. године на Хејмаркету била је опера Олимпијада Доменика Чимарозе. Чимарозина опера писана је за премијеру у Виченци 1784. године и била је не мање савремена од Сартијевог Ђулија Сабина, те је очигледна намера импресарија Галинија да енглеској публици представља искључиво најновије италијанске опере. Чувени Метастазијев либрето који разматра сукоб између дужности и љубави није темељно прерађиван, али је структура текста сажета у два чина. Покушај самоубиства Мегаклеа, који се на Олимпијади борио под туђим именом за руку принцезе Аристеје у коју је заљубљен, померен је пред сам финале другог чина, који је по први пут у историји опере серие, а по угледу на оперу буфу, осмишљен у виду разрађеног ансамбла у више сегмената.

Уредник циклуса: Срђан Атанасовски