Ана Бирешев: Нове француске социологије

Осамдесетих година 20. века у Француској се појављују неке нове социологије и афирмишу се неки нови аутори. Нове социолошке правце предводе Лик Болтански, Бруно Латур, Бернар Лаир, Жан-Клод Кофман, а коју годину касније, придружује им се Филип Коркиф. Ана Бирешев у свом тексту Нове француске социологије сматра да је сваки од њих на себи својствен начин, дао допринос парадигматском преокрету до којег је дошло у деведесетим годинама прошлог века.

Ауторка најпре скицира стање поља социологије у тренутку када наведени аутори граде у њему своју позицију, а затим објашњава шта је то што ове социологије чини новим и другачијим. У атмосфери опште засићености постојећим приступима друштвеној стварности, Болтански, Латур, Лаир, Кофман и Коркиф међу колегама су препознати као иноваторске фигуре и убрзо добијају статус званичне опозиције доминантним струјама друштвене мисли. Сваки од њих доноси нешто ново - дотад занемарено, потцењено или немишљено подручје проучавања, комплексније и ригорозније истраживачке методе и технике, специфичан стил маневрисања у простору података и простору појмова, или посве оригиналну замисао друштвеног. Они раскидају са дотадашњом праксом аутархичног развоја властитих теорија и отварају се ка другачијим гледиштима, те се, упркос томе што се баве различитим темама и што им приступају на посебан начин, у својим радовима неретко позивају једни на друге. Такав несвакидашњи, мирољубив и благонаклон однос између оних који доминирају француском социолошком сценом делом објашњава чињеница да су се нове социологије конституисале спрам једног заједничког супарника - Бурдијеа. Без обзира на то да ли поменути социолози оповргавају или донекле прихватају и варирају Бурдијеове идеје, да ли су опредељени за тоталну критику и радикални обрт или за „критичку кумулативност", у темељу њихових теоријских поставки јесте прећутна или експлицитна полемика са бурдијеовским наслеђем.

Уредница циклуса: Оливера Нушић