Блуз – Роберт Џонсон

Овај певач и гитариста, рођен 8. маја 1911. године у Хејзелхерсту у држави Мисисипи, данас се сматра једним од најутицајнијих блуз музичара свих времена. Снимио је само 29 нумера, али свака од њих добила је у потоњим деценијама обраде и нови музички живот, како у оквиру блуза, тако и у рок музици и другим популарним музичким жанровима.

Роберт Џонсон није утицао само на савременике и настављаче блуз традиције својом виртузношћу и музичким талентом, већ и низом хагиографских легенди које су се испредале око његовог живота и преране, мистериозне и насилне смрти, имао је тек 27. година.

У основи свих наратива о Роберту Џонсону - стоји прича да је Џонсон продао душу ђаволу, на раскрсници близу плантаже Докери у држави Мисисипи, у замену за потпуно владање блузом. Према легенди, на раскрсницу у поноћ је стигао велики црни човек који је узео Џонсонову гитару и наштимовао је, потом је одсвирао неколико песама, вратио инструмент младићу, после чега за њега више није било тајни у музици коју је стварао.

Ова легенда која повезује блуз музику са ђаволом - са светом другачијег, мрачног, неформалног, постаће један од чувених мотива блуз митологије. У барем три познате нумере Џонсон помиње нечастивог - то су Ја и ђаво, Паклени пси су ми за петама, и донекле у нумери Раскршће. Тако у блузу Ја и ђаво Џонсон каже: Можете закопати моје тело поред аутопута, да би мој стари зли дух могао да ухвати Грејхаунд аутобус и одјезди.

Легенде о Роберту Џонсону, а још више његове непревазиђене нумере, скривају причу о тешком расном и социјалном положају овог музичара, његовом преданом раду, неуредном животу путујућег музичара, али и о психолошким кризама кроз које је пролазио. Џонсонове блуз нумере - попут Добродушна жена, Узалудна љубав, Свит хоум Чикаго, поред поменуте три о ђаволу, налазе се у самом срцу америчке песмарице, али фикционалног имагинаријума савремене епохе. Фигура путујућег виртуоза, антихероја са мрачном тајном је временом постала колико музичка, толико филмска и књижевна баштина. Бројни уметници и обични људи су у песмама Роберта Џонсона нашли нешто блиско - приче о љубавима, пријатељствима и несрећи, о тренутним уточиштима и немоћи пред светом, а то је одлика само највећих приповедача.

Уредница: Ксенија Стевановић