Стогодишњица рођења Николе Херцигоње

Пре једног века, 19. фебруара 1911. године у Винковцима рођен је Никола Херцигоња, значајни композитор, музички писац, етномузиколог и професор на Факултету музичке уметности у Београду у периоду послератне Југославије.

Љубав према музици испољио је током гимназијских дана када је покушао да напише своја прва дела. По завршетку класичне гимназије уписао је Музичку Академију у Загребу у класи Благоја Берсе. Током студија, под утицајем Павла Марковца и лево оријентисаних интелектуалаца, прихватио је идеологију која ће обележити његов животни и стваралачки пут. Поред левичарских идеја по којима ће остати познат у нашој публицистици, Херцигоња је најзначајнији траг у уметности послератне Југославије оставио на пољу музичко-сценског израза. Од најранијих дана показивао је интересовање за оперску уметност, али и за значајне литерарне предлошке, пре свега епског садржаја, које ће покушати да омузикали у току своје каријере.

Животни и стваралачки пут овог аутора незамисливи су без његовог левичарског ангажмана у предратном периоду, као и његовог активног учествовања у народноослободилачком покрету током Другог светског рата. Од завршетка студија композиције у класи К. Одака, Херцигоња се, пре свега, бавио хорском музиком као хоровођа певачких друштава Текстилац, Међимурац, Звезда, Сељачка слога и Коло. У том периоду писао је и масовне песме, а на овом пољу остаће запамћен као творац незваничних химни СФРЈ: Друже Тито ми ти се кунемо и Југославијо, борба те родила.

По одласку у партизане 1942. године, Херцигоња је деловао као начелник Казалишта Народног ослобођења, обављајући вишеструке функције аранжера, стихописца, композитора и режисера. Почетком пролећа 1946. године, Херцигоња се сели у Београд, где је постављен на место музичког референта Комитета за културу и уметност владе ФНРЈ, да би потом био и директор Музичког одсека филмског предузећа Авала. Од 1950. године постаје професор на Катедри за музикологију на Факултету музичке уметности у Београду, где ради до одласка у пензију 1975. године.

Зрели период Херцигоњиног стваралаштва карактерише његово идеолошко становиште о важности друшвеног ангажмана уметника. У том погледу компоновао је музику чији је израз био подређен функцији што јаснијег посредовања поруке. У композиционом смислу, како је говорио, ослањао се на: „музички језик који је потекао из земље": на фолклор, на тонски исказ који се темељиио на флексијама народног језка и слојевима аутохтоног мелоса.

У овој пригодној емисији, поред одломака из опере-ораторијума Горски вијенац и музичко-сценске визије Планетаријом, те Скица из Црне Горе, чућете и Три песме посвећене Мусоргском, Вупрем очи ву то небо високо. Такође, емитоваћемо и одломке из разговора са Николе Херцигоње.

Уреднице: Ксенија Стевановић и Ђурђија Вучинић

 

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом