Зоран Димић: Теоријски живот и уживање
У теми недеље Трећег програма ФИЛОЗОФИЈА ОБРАЗОВАЊА, од понедељка 7. до петка 11. фебруара 2011, можете пратити текст нишког филозофа Зорана Димића „Теоријски живот и уживање. Организација знанствено-наставног рада у Академији и Ликеју“.
О томе у којој су мери стари Грци држали до образовања готово да није потребно подсећати. Вратити се старим Грцима данас, када су и појам образовања и само образовање као процес - у кризи (прелазак на Болоњски процес у високом образовању најочигледнији је израз дубоке кризе), чини се незаобилазним задатком филозофије образовања. У своме тексту „Теоријски живот и уживање. Организација знанствено-наставног рада у Академији и Ликеју", Зоран Димић се упушта у детаљну анализу не само идеје образовања код Грка, већ и институција које су идеју подржавале. „Сви важни феномени који су на најнепосреднији начин везани за развој школе", пише Димић, „односно paideie и наставе у антици, доживели су своју зрелу форму управо у Академији и Ликеју. То се пре свега односи на сазревање свести о једном специфичном начину животу којим живи филозоф, али, такође, и на развијање специфичне знанствене, то јест академске заједнице". Идеја образовања се код Грка, дакле, не може одвојити од развоја и сазревања институција образовања. Због тога Димић управо на примерима Академије и Ликеја, две најпознатије античке образовне установе, показује у каквом су сплету филозофија, знање, полиитчка заједница, институције, заптраво како се кроз ове две институције преламају различите форма живота код старих Грка.
Уредник: Иван Миленковић
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари