понедељак, 31.01.2011, 22:35 -> 18:18
štampajАјфелова кула и њено здравствено стање
Емисију НАУКА И ДРУШТВО емитујемо понедељком. Вечерас (31. 1. од 20:35) емитујемо текст Миријел Вален „Ајфелова кула и њено здравствено стање”, који преносимо из часописа Science et vie.
Ајфелова кула управо је прославила 121. рођендан. Солидно ослоњена на своје стубове од 625 м2 , уздижући се са скелетом од чистог гвожђа, изгледа да се одлично држи. Споља делује да је све у реду. Но, да ли је сигурно тако?
Приликом изградње кули није била предвиђена дуговечност: Густав Ајфел коснтруисао ју је за Светску изложбу, одржану 1889. године, и требало је да буде демонтирана после двадесет година. Њена спектакуларна архитектонска модерност измениће јој судбину и под изговором да може послужити за метеоролошке експерименте и пренос радиоталаса, одлучено је да остане где јесте. Од тада, овај споменик доминира Паризом и неминовно стари. Уз какву штету по стару гвоздену даму? Да ли се у њеном поносном ставу крију оштећења и болови који измичу људском оку?
Једно је сигурно: годинама снег, киша, сунце, измет голубова, хорде туриста (више од 16.000 дневно) излажу је великом трпљењу.У време олује 1999. године, на пример, врх се померио за 25 цм, пре него што је поново заузео нормалан положај. Што је још проблематичније: током година, њена анатомија и околина су се измениле. Док је у почетку била висока 300 м, данас има 324 м, због накалемљених антена. Тај пораст повећава отпор ветру.
С друге стране, додавањем конструкција неопходних за пријем публике (ресторана, степеница...), бројних слојева премазне боје, не заборављајући ојачања неких оштећених делова, она је, мало по мало, отежала за 2000 тона, што је 20% од целокупне њене масе. Тај тежински додатак делује на асиметричност, што потенцијално може изазвати благи дебаланс читаве грађевине.
Да би одговорили на питања о „здравственом стању куле" инжењери су конструисали нумерички модел, назван „глиста". У целини, 165000 елемената и 148000 закивака, који су служили за спајање, представљени су у том моделу. Пошто је требало да сваки део има могућност кретања у 6 различитих положаја (по висини, ширини, дубини и путем три осе ротирања), ваљало је интегрисати 990000 могућих покрета, односно, требало је решити 990000 непознаница у истом систему једначина. После варирања неколико параметара, као што су снег, ветар, број посетилаца или температура, добијена је симулацију реаговања структуре.
Одговор је да ће са овим моделом Ајфелова кула сачувати у животу још најмање два или три века.
Текст је објављен у децембарском броју за 2010. годину часописа Science et vie. Са француског језика превео је Радослава Ђерић.
Коментари