Нове технологије – Чарли Гир: Дигитална култура

Чарли Гир у својој књизи Дигитална култура (Лондон, 2008) истиче да је један од основних пратилаца дигиталне културе осећај брзих промена. Чини се да је промена датост постојања, без обзира на то да ли се испољава као свеопшта тежња ка ентропији, или као споро еволутивно померање. Једино што се никада не мења јесте да се све стално мења. Најчешће је тај процес промена довољно спор да буде неприметан, осим  ако се не посматра с временске дистанце или кроз његове последице. Међутим, "бићима које Ниче тако надмено описује као „неке паметне животиње" у „удаљеној забити васионе", промене изгледају веома брзе, можда исувише брзе.

Разлог за овако брзе промене лежи у све већој и свеобухватнијој способности тих „животиња" да помоћу својих технолошких продужетака, било да су камене алатке или рачунари, мењају своје окружење. Та способност је једина одлика која разликује паметне, људске животиње од осталих, мање паметних врста, које настањују исти свет.

Људи су људски само у оној мери у којој су технички. Технологија није производ људских бића. Она је предуслов њиховог постојања. Технологија је омогућила да људи постану паметни, или бар да о себи имају такво мишљење. Истовремено, изгледа да их је технологија довела на ивицу самоуништења, било уз помоћ атомске бомбе или глобалног загревања, што уопште није паметно", пише Гир.

Иако је већина људи свесна технолошких открића и проблема који из њих произлазе, (питање нуклеарне енергије и оружја, индустријске производње и њеног утицаја на околину, смањења резерви енергије и трагања за обновљивим и самоодрживим изворима енергије) најупечатљивији сусрет с технологијом и њеним могућностима за промене одвија се по свој прилици, сматра аутор, посредством медија, који се мењају и развијају на најневероватнији и досад невиђен начин. То се посебно односи на дигиталне медије који нам омогућавају да чешће и лакше радимо оно што смо већ радили, или да радимо нешто што раније нисмо могли ни да замислимо. Данас, они не само да мењају наш свет већ мењају и нас саме, као и начин на који себе схватамо. Они мењају све, па и сам појам „медија". Према томе, закључује Чарли Гир, једино што можемо да учнимо јесте да мапирамо све те промене, у нади да нам неће измаћи из руку.

Текст је превео Александар Луј Тодоровић

Уредница емисије: Оливера Нушић