Нада Секулић: Разлика између Клаузевицевог и Фукоовог тумачења рата

Крајем 18. и почетком 19. века, како наводи ауторка, долази до антропоцентричног преокрета у теорији рата. У том периоду, увођењем људског фактора и живе силе као кључних елемената ратоводства, утемељује се модерна теорија рата, чији главни представник је управо Клаузевиц. У историјском погледу, то је период установљења модерне државе, народа као суверена, идеја демократије и увођења опште војне обавезе, што представља основу постављања ширег друштвеног оквира код Клаузевица.

С друге стране, према Фукоу, то је период настанка модерне антропоцентричне епистеме и увођења механизама тоталног биополитичког надзора у државне механизме управљања и контроле, који се на најегземпларнији начин испољавају управо у војним институцијама. Држава у том периоду преузима монопол над ратом и истовремено га дефинише на тоталан начин, као рат за живот, изгуравајући га на маргине свог легитиметета као трајни скривени подтекст и генератор друштвене динамике. Анализирајући тај период, Фуко показује како се биополитичким методама потчињавања установљује умеће владања у правцу све веће централизације, одређујући истовремено дискурс рата као начин отпора привидној пацификацији.

У тексту је приказана крајишка војна институција на Балкану, на хрватској граници, у 17. и 18. веку. Анализа тог примера омогућује јасније уочавање разлика између Клаузевицевог и Фукоовог приступа рату.

Уредник циклуса: Ђура Војновић.