Музика 18. века

Ернст Ајхнер један је од многих композитора из 18. века, који су током живота били слављени широм Европе, а чији је опус, након ауторове смрти пао у заборав. Вечерас на таласима Трећег програма можете слушати његове Квартете за флауту, виолину, виолу и виолончело.

Овај немачки композитор, рођен је 1740. године, у породици музичара. Још у младости постао је познат широм Еворпе као виртуоз на фаготу, а са 22. године ступио је у службу Војводе Кристијана IV од Цвајбрикена, као виолиниста у оркестру. Само неколико година касније, Ајхнер је постао концертмајстор Манхајмског дворског оркестра, једног од најбољих ансамбала тог доба.

Као композитор, фаготиста и концертмајстор, Ајхнер је уживао велики углед и поштовање савременика. Међутим, након његове смрти 1777. године, највећи део Ајхнерове заоставштине остао је непознат будућим генерацијама, све до поновног отркића у другој половини 20. века.

Иако је као композитор Ајхнер био активан само између 1763. и 1776. године, за собом је оставио велики број симфонија, концерата, камерних и вокалних дела. Дела која је компоновао у Цвајбрикену су помпезна, бриљантна и испуњена живим бојама, компонована да одушеве публику у раскошним рокококо палатама тог доба. Насупрот њима, композиције настале у Потсдаму поседују продубљенији израз и садржај, те напуштају свет преткласике ступајући у звучни свет високог класичног стила. Најсавременији музички језик, Ајхнер је исказао у својим симфонијама, насталим у распону од само 7 година. Насупрот многим ауторима који су радили на Манхајмском двору, Ајхнер је веома рано прихватио развијени сонатни облик као формални оквир почетних и завршних ставова његових симфонија, које је у последњим годинама живота често испуњавао и богат тематски развој.

Ајхнеров стил је еклектичан, и на неки начин он наговештава поетику високе класике у којој су обједињене најбоље карактеристике музике која је у то време цветала на европском континенту - Италијанска троделна форма, хармонско богатство музике средње Немачке, динамичност и експресивност Манхајмске школе и француска периодичност и кантабилност. У том смислу, Ајхнер је недвосмислено настојао да оствари синзету ових идиома, те га данас не можемо сврстати ни у једну оновремену "школу". Њега пре свега морамо посматрати као још једног у низу аутора који су настојали да том музичком галиматијасу дају структуру и смисао, подухвата који је своје заокружење добио тек у опусу Волфганга Амадеуса Моцарта.

Уредница емисије Ивана Неимаревић.

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом