Керубини и опера

У годинама Француске буржоаске револуције Етјен-Николас Меил се, заједно са Керубинијем, сврставао међу водеће париске оперске композиторе. Прославивши се непосредно након избијања револуције, 1790. године, када је изведена његова прва опера, Еуфорзин, или Тиранин који се поправио (Еупхросине, оу Ле тyран цорригé), Меил је у току републике и Наполеонове владавине био један од најзапаженијих музичара. Поред компоновања опера, Меил је написао и бројне пригодне композиције за свечаности које је приређивала револуционарна влада. Био је близак револуционарном режиму и у пријатељским односима са Наполеоном, а заузимао је и истакнути положај на Париском конзерваторијуму. Једна од његових најпопуларнијих опера, изведена више од две стотине пута у току Меиловог живота, била је Стратоника, једночинка насловљена као 'херојска комедија', из 1792. године. Либрето за ову Меилову оперу написао је Франсоа-Беноа Хофман, са којим је композитор често сарађивао, према записима асирско-грчког реторичара Лукијана од Самосате и према драми Антиох Томаса Корнеја. Стратоника је уједно била и Керубинијева омиљена Меилова опера. Посебну пажњу у њој завређује опсежни, драмски конипирани квартет, у коме до изражаја долазе симфонијски поступци и ефектна оркестрација, као и симболика мотива и карактеризација ликова кроз јукстапозицију контрастних мелодијских материјала.

Међу Керубинијевим операма чија је популарност могла да се мери са Меиловим најуспелијим остварењима свакако се може убројити 'лирска комедија' Два дана, или Водоноша, премијерно изведена у јануару 1800. године у Позоришту Фејдо. Само у току те године, опера Два дана изведена је чак 56 пута, а у току читавог 19. века била је присутна на репертоарима европских позоришта. Либретиста Жан-Николас Буји тврдио је да је као основа за радњу послужио стварни догађај из Француске револуције, али да је због цензуре догађаје изместио у седамнаести век, у време владе кардинала Мазарена. Заплет опере, наиме, представља отворену критику насумичних хапшења и прогона у доба јакобинског терора.

Уредник циклуса Срђан Атанасовски