Музика XVIII века

Овај композитор пореклом из Шлезије, био је један од многобројних аутора који су у другој половини XVIII века похрлили у Париз, место на којем су се рађале нове идеје и укрштали утицаји различитих стилова присутних у европској уметности тог доба. Шоберт се у Париз доселио 1760. године, где је постао чембалиста Луј-Франсоа I Бурбонског, принца од Контија. О каријери овог уметника пре доласка у француску престоницу се мало зна, али је познато да је Леополд Моцарт коментарисао, да "његова деца са лакоћом свирају Шобертове композиције". I поред намере старијег Моцарта да увреди Шоберта, Волфганг Амадеус је поштовао старијег композитора, те аранжирао већи број Шобертових соната, а неке ставове искористио је и у својим клавирским концертима. Током живота, Шоберт је био активан као композитор, извођач и педагог, уживајући велики углед међу савременицима, али је његов радни век прерано завршен када је 1767. године, преминуо након тровања печуркама.

Шобертова музика била је иновативна и наговештавала је стилску епоху која ће наступити готово пола века касније - због снажног присуства стилских карактеристика Штурм унд Дранга, данас неки музиколози стил овог композитора означавају као прото-романтичарски. Iако је готово искључиво компоновао дела за клавијатурне инструменте или камерне композиције, у његовој музици се препознаје динамичност оркестарске музике Манхајмске школе. Чак и када је писао за чембало, Шоберт је успевао да на овом инструменту оствари готово "симфонијски" засићене структуре. Тиме се он јасно одваја од француске традиције писања за овај инструмент, иако је повремено у своје партитуре инкорпорирао украсе и играчке ставове блиске укусу париске публике.

Уредница емисије Ивана Неимаревић.